Sa pojavom novih tehnologija osnivaju se insurtech kompanije koje poslovanje društava za osiguranje čine efikasnijim. Veštačka inteligencija i big data pomaže društvima za osiguranje da bolje razumeju svoje osiguranike i obezbeđuje im bolje korisničko iskustvo. Pored novih okolnosti koje su uticale na redizajn industrije i proizvoda životnog osiguranja ne treba da zaboravimo i na primenu tradicionalnih pravila i zakonitosti iz verovatnoće, statistike i ekonomije.

Ako razmišljamo o tome koje sve zakonitosti utiču na životno osiguranje, neminovno je postaviti pitanje u obrnutom smeru – kako pravila na kojima počiva životno osiguranje mogu da se primene u svakodnevnom životu?

1. Primeni zakon velikih brojeva

Obračun premije osiguranja oslanja se na zakon velikih brojeva. Premije osiguranja moraju biti dovoljne za pokriće šteta nastalih zbog izloženosti riziku. Što je broj osiguranika veći to je više njih izloženo istom riziku i veća je verovatnoća da će stvarno iskustvo sa štetama biti jednako očekivanom iskustvu. Što je veći posmatrani uzorak to je veći kredibilitet podataka. Iskustvo nas čini bogatijima. Što više različitih senzacija iskusimo znaćemo koja je ona prava, baš po našoj meri.

2. Ne stavljaj sva jaja u istu korpu

Životno osiguranje ako ima štedni karakter može biti dugoročna investicija. Štedna komponenta premije osiguranja odvaja se i služi za investiranje. Ovaj kapital je značajan za svakog osiguranika jer se pomoću kamate uvećava kroz vreme. Kako bi ostvarili značajne prinose, društva za osiguranje brižljivo biraju investicioni portfelj koji je sačinjen od palete različitih investicionih prilika u skladu sa lokalnom regulativom. Nikada sva jaja nisu u istoj korpi, diversifikacija je dobra.

3. Kvalitet jeste važan

Modeliranje novčanih tokova životnog osiguranja zavisi od različitih pretpostavki. Ukoliko imamo istorijsko iskustvo pretpostavke baziramo na njemu. Uz adekvatan metod i kvalitetne istorijske podatake dolazi se do pouzdanih pretpostavki. Iskrivljena slika prošlosti nam neće mnogo pomoći da se zagledamo dovoljno daleko u budućnost. Nijedna kulinarska veština nam neće pomoći u pripremi večere ukoliko su sastojci loši iliti „garbage in, garbage out“.

4. Postavljanje granice je dobra strategija upravljanja rizicima

Za svako društvo za osiguranje važno je da odredi koji nivo rizika preuzima na sebe. Ova granica se naziva samopridržaj društva i može biti drugačija za svaki rizik. Sve rizike iznad nivoa samopridržaja društvo dalje prenosi u reosiguranje čime deli svoju izloženost rizicima. Na taj način društvo umanjuje ukupne rizike kojima je izloženo i povećava svoju spremnost za preuzimanjem novih rizika jer ima podršku u vidu reosiguranja. Da bi dobro upravljali rizicima treba da znamo svoje granice do kojih smo spremni da idemo u preuzimanju rizika. I nikada ne treba da zanemarimo ljude na putu koji nam mogu pomoći u podeli tereta koji rizici sa sobom nose.

5. Neke bitke nisu naše

Rizici koji se pokrivaju polisom osiguranja odnose se na budućnost, njihov nastanak mora biti neizvestan i nezavisan od volje ugovarača. To znači da se ne mogu svi rizici osigurati. Određeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi društvo za osiguranje preuzelo rizik na sebe u zamenu za premiju osiguranja. Jednostavno, uvek postoje neke bitke koje ne možemo da bijemo.

Ako se zagledamo malo bolje u polisu životnog osiguranja nećemo videti samo sredstvo za obezbeđenje od rizika već možda otkrijemo i neko dublje značenje.

Autor: Nevena Ćirić, Direktor odeljenja za rizike i aktuarstvo i ovlašćeni aktuar, OTP Osiguranje