U novembru 2021. godine Glazgov je bio domaćin godišnjeg samita na kojem se raspravljalo o klimatskim promenama kao i o mehanizmima za ublažavanje istih. Potpisan je sporazum čiji je cilj sprečavanje klimatske katastrofe.
28.12.2021
Jedna od ključnih tačaka na koju su se potpisnici obavezali je ograničavanje globalnog zagrevanja u ovom veku na prihvatljivih 1.5 stepeni Celzijusa. Na održanom samitu sve oči su bile uprte u četiri najveća svetska zagađivača: Kinu, SAD, EU i Indiju. Mnogi ustupci su učinjeni, ali borba za očuvanje životne sredine se nastavlja.
Bez obzira na ovogodišnji sporazum iz Glazgova, klimatske promene se već uveliko dešavaju. Globalno zagrevanje, zagađenje vazduha, učestale suše, poplave i šumski požari postali su nažalost svakodnevnica. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će klimatske promene odneti oko 250.000 ljudskih života između 2030. i 2050. godine. Forbs procenjuje da je taj broj do kraja 2100. godine još veći i da će iznositi oko 83 miliona.
Značaj klimatskih promena prepoznao je i Institut i aktuarski fakultet (IFOA) kao stručno telo u Ujedinjenom Kraljevstvu. Institut je još 2017. godine pripremio upozorenje na rizike od klimatskih promena i poslao ga svim svojim članovima [1]. Upozorenje na rizike je smernica koja aktuarima ukazuje na važnost sve izraženijih rizika od klimatskih promena i ukazuje na potrebu da se prilikom kreiranja obračunskih pretpostavki razmotri uticaj ovih rizika i po potrebi kvantifikuje.
Institut prepoznaje tri vrste rizika u vezi sa klimatskim promenama. Fizički rizici su u direktnoj vezi sa globalnim povećanjem temperature, zagađenjem vazduha i porastom nivoa mora. Tranzitivni rizici se javljaju u onim industrijama gde je potreban prelazak na manje zagađujuće materije. Treći su rizici odgovornosti gde je jedna strana pretrpela štetu izazvanu klimatskim promenama koju treba da naplati od druge strane. Smernica govori o rizicima ali ne daje instrukcije kako ih kvantifikovati.
Najviše se govori o fizičkim rizicima uzrokovanim klimatskim promenama. Porast broja dana u godini sa ekstremno visokim temperaturama utiče na povećanje smrtnosti kod najosetljivije populacije. Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije zagađenje vazduha je peti najčešći rizik za nastupanje smrti u svetu, odmah iza loše ishrane, visokog krvnog pritiska, pušenja i visokog nivoa šećera u krvi.
Pored zagađenja vazduha i visokih temperatura ne mogu se ne pomenuti anksioznost, trauma, depresija, društvena izolacija izazvane ovim rizicima. Česta zagađenja vazduha i ekstremne temperature mogu uticati na ljude da radije izaberu sedenje u zatvorenom umesto aktivnosti napolju. Promene u životnom stilu mogu negativno uticati na zdravlje.
Naučnici u kvantifikaciji ovih rizika često koriste višak smrtnosti kao meru. U pitanju je broj umrlih lica iznad istorijskog proseka za određeni period. Grupa istraživača je 2019. godine objavila značajan rad u časopisu European Heart Journal na temu viška smrtnosti izazvanom uticajem zagađenja vazduha. Istražena je veza između povećanog broja smrti od kardiovaskularnih i respiratornih oboljenja usled zagađenja vazduha. Procenjeno je da ima 133 više smrti od očekivanog broja na 100 hiljada stanovnika Evrope. Ovaj višak smrtnosti je jednak skraćenju životnog veka stanovnika Evrope za 2.2 godine [2].
Svetska zdravstvena organzacija je 2019. godine objavila istraživanje sa pozivom na akciju u kojem navodi da je u Srbiji 3600 prevremenih smrti na godišnjem nivou izazvano zagađenjem vazduha. Ispitivanje je vršeno za 11 gradova u Srbiji i za Beograd se procenjuje da je zagađen vazduh uzročnik 1796 prevremenih smrti [3].
Šta ovo ukazuje društvima za osiguranje? Da razmisle o izloženosti rizicima klimatskih promena. Izazov društvima za neživotno osiguranje biće određivanje prave cene za pokriće katastrofalnih rizika koji su sve češći i posledica su klimatskih promena. Društva za reosiguranje već razmišljaju o povlačenju iz industrija gde se pokrivaju rizici u vezi sa ugljem koji je jedan od najvećih zagađivača. Društva za životno osiguranje treba da preispitaju pretpostavke o stopama smrtnosti i oboljevanja kao i primeni stres scenarija koji uzima u obzir dugoročno povećanje ovih stopa uzrokovano klimatskim promenama.
Ne treba zanemariti svakodnevni doprinos pojedinca u zaštiti životne sredine. Ukoliko štedljivije koristimo vodu prilikom pranja zuba i sudova, biramo da prošetamo umesto da svuda idemo autom, u prodavnicu nosimo platnene torbe i ne uzimamo plastične kese, znamo da smo učinili nešto važno.
Autor: Nevena Ćirić, Šef jedinice za aktuarstvo i razvoj i ovlašćeni aktuar, OTP Osiguranje
Potvrđujem da ovim putem ne zaključujem Ugovor o osiguranju i da podatke svojevoljno dostavljam isključivo u svrhu mogućeg pribavljanja informativne i neobavezujuće ponude za zaključenje ugovora o osiguranju i to prema podacima koje dostavim Societe Generale Osiguranje a.d.o. Beograd (u daljem tekstu: Osiguranje). U slučaju da popunjeni podaci nisu istiniti, odnosno da iz drugih razloga ili na osnovu volje Osiguravača nije moguće zaključiti ugovor o osiguranju prema ovoj ponudi, Osiguravač neće snositi odgovornost.
Svi podaci koje korisnik Aplikacije dostavi Osiguranju radi izrade informativne ponude su dostavljeni na osnovu njegove slobodne volje, a pristanak da Osiguranje obrađuje te podatke je dat konkludentnom radnjom*, odnosno, samim činom dostavljanja podataka od strane korisnika Aplikacije čime je data saglasnost Osiguranju da iste obradi u svrhu dostavljanja informative ponude osiguranja.
Osiguranje će prilikom obrade podataka postupati u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
*Konkludentna radnja je radnja, odnosno odgovarajuće postupanje, kojim je jasno, nedvosmisleno i sa sigurnošću iskazan pristanak lica povodom određenog posla. U konkretnom slučaju popunjavanjem ličnih podataka korisnik Aplikacije nesumnjivo daje saglasnost da Osiguranje te podatke koristi, jer u surotnom neće popuniti podatke i dostaviti ih Osiguranju putem Aplikacije.